"Ја знам твоје невоље, твоје патње, твоје борбе и слабости твог живота. Ја знам твој кукавичлук, твоје грехе и упркос њему кажем ти: „Дај ми срце твоје, љуби ме какав јеси!" Ако чекаш да постанеш анђео да би се предао љубави, онда ме никад нећеш љубити. Ако си слаб у испуњавању својих дужности и у вежбању својих врлина, а ако често падаш у оне грехе које не желиш више да чиниш, Ја ти допуштам да ме волиш. Љуби ме такав какав јеси!“
(Св. Серафим Саровски, Љуби ме такав какав јеси [1])
O molitvi
"Kroz molitvu
mi se, eto, udostojavamo da razgovaramo lično s Njim, Sveblagim i Životvornim
Bogom i Spasiteljem našim.
No, moliti se
treba samo do onog trenutka do Bog Duh Sveti ne siđe na nas, u Njemu znanoj
meri Svoje nebeske blagodati. A kad On blagoizvoli da nas poseti, tada treba
prestati s molitvom. Jer, zašto mu i dalje govoriti: »Dođi i useli se u nas i
očisti nas od svake nečistote, i spasi Blagi duše naše«, kad On već dođe k nama
koji ga očekujemo i sa smirenošću i ljubavlju prizivamo Ime Njegovo, željni da
Ga sretnemo unutra, u odajama naših duša, žednih i gladnih Njegovog dolaska. Ja
ću vam to objasniti na primeru. Recimo, vi mene pozovete u goste, i ja, po
vašem pozivu, dođem k vama i hoću da porazgovaram s vama. Međutim, vi
nastavljate da me pozivate: »Molim vas, izvolite k meni.« Ja bih, nažalost,
morao pomisliti: »Šta je to s njim? Da li je s njim sve u redu? Ja sam došao, a
on me i dalje poziva!«
Zato je i
rečeno: »Očistite sebe i priznajte da sam Ja Bog, pa ću se uzvisiti nad
narodima, uzvisiću se nad zemljom.« tj. Javljam se i javljaću se svakom ko u
Mene veruje i poziva Me, i razgovaraću s njima kao što sam nekad razgovarao s
Adamom u raju, Avramom, i s Jakovom, i s drugim slugama Mojim, Mojsijem, Jovom
i njima sličnima. Mnogi tumače da se to očišćenje sebe, to »ispražnjenje«
odnosi samo na svetovne poslove, tj. da se pri molitvenom razgovoru S Bogom
treba osloboditi i isprazniti od svetovnih poslova. No, ja ću vam po Bogu reći,
da je potrebno, ne samo da se za vreme molitve ispraznimo od životnih briga,
nego je ponekad potrebno da se ispraznimo čak i od same molitve.
Naime, kad
zbog svemoćne sile naše vere i molitve, Gospod Bog Duh Sveti izvoli da nas
poseti i dođe k nama u punoći Svoje
neiskazane blagosti, treba prestati s molitvom. Nemirna je duša i u nemiru se
nalazi čak i kad se moli. Kad dođe Duh Sveti treba biti u potpunoj tišini,
ćutati i slušati pažljivo reči večnoga života koje On tada želi da nam saopšti.
...Razdajte
blagodatne darove Duha Svetoga onima koji Ga nemaju, kao što upaljena sveća
može, ne umanjujući svoj plamen, paliti druge sveće da bi i na drugim mestima
svetlilo. Pa kad je tako u materijalnom svetu i s plamenom sveće, koliko je to
tek više s blagodatnim ognjem Svetog Duha Božjeg? Zemaljsko bogatstvo smanjuje
se razdavanjem. Bogatstvo nebesko blagodati Božje, što se više razdaje, to se
više umnožava u onom ko ga razdaje..."
Sveti Serafim Sarovski
