»Da li ikada
razmišljao o tome kako se čitaju duhovna dela? Ona se čitaju na sasvim drugi
način, no što se čita naučna literatura. U duhovnoj (mističnoj) literaturi svaku misao
moraš posmatati kao umetničko delo. Ne smeš ih raskomadati svojom kritikom,
niti se truditi da razumom shvatiš njihov smisao.
Puštaj ih da
deluju na tebe poput cveća, čiju lepotu i miomiris upijaš u sebe, a da ih ne
bereš. Duhovna misao nije ništa drugo do cvet duše. To je jedna mala jedinka,
koja mora da postoji i čiju najdublju sadržinu mora da upozna tvoja duša.
Kao primer
uzmi »OČE NAŠ«.
Prvo reci: »OČE NAŠ, KOJI JESI NA NEBESIMA«.
Tu rečenicu izgovaraj glasno i slušaj njen
zvuk. Izgovaraj je čistim glasom i u potpunom miru. Uskoro ćeš osetiti kako iz
nje izlazi neizmerna nežna toplota, kao neko čudesno verovanje u sigurnost
visoke zaštite, koja te oživljuje i daje ti snagu, dižući te visoko iznad
svakodnevnog života, i utiče na tebe tako da postaješ sve mirniji i stabilniji.
Ova rečenica,
ako je pravilno izgovaraš, blagozvučni je akord, pun sadržaja koji te čestim
ponavljanjem neće nikada zasititi ni umoriti. Uvek će ti pružiti novi izvor
snage i ljubavi.
Od
sposobnosti tvog duševnog primanja zavisi koliko dugo će ti ona biti uporište i
hrana duši. Rečenicu treba da izgovaraš u sebi sve dok god osećaš da od nje
dolazi neki uticaj na tebe.
Onda pređi na
sledeću: »DA SE SVETI IME TVOJE«.
I ovu obradi na isti način kao
prethodnu. Primetićeš kako u tebi oživljuju reči: »OČE NAŠ, KOJI JESI NA NEBESIMA, DA SE SVETI IME TVOJE«. (...itd...)
Reči nisu
ništa drugo do zbijene snage, zatvorene u prividno mrtvi oblik. Osloboditi ih
njihovog ropstva i ponovo ih oživeti, jeste naš životni zadatak, a sredstvo da
se to postigne jeste način mističnog čitanja (ili izgovaranja). Naš put ide
kroz REČ, koja je ključ najraznovrsnijih
snaga. Naročito su, veliki religiozni pojmovi SVETA VRATA, kroz koje se ulazi u HRAM SVETLOSTI.
Većina učenika poznaje ta vrata, ali ne
znaju kako se otvaraju. Za njihovo otvaranje nije dovoljna samo hrabrost u onom
trenutku, već pre svega neumorna izdržljivost. Ali, ako svakog dana vežbaš mistično
čitanje ili izgovaranje (svetih reči), makar samo jedno kratko vreme,
u tebi će početi da se otvaraju vrata duševnog i duhovnog sveta.
Ovaj rad
možeš nazvati i odmaranjem svoje duše, jer ona pri tom upija snažne vitalne,
životne energije, koje se neprestano izlivaju iz dubine večnosti. Ti sada moraš
da naučiš da tvom životu doneseš časove odmora, dok se drugi odmaraju u
takozvanim zabavama. Uskoro će ti taj duševni odmor postati potreba, i
smatraćeš, da si dan u kome nisi vršio svoju duhovnu vežbu uzalud proveo.
Sa ovom
vežbom nisi vezan ni za kakav prostor ni vreme, već svuda gde god ti se ukaže
slobodno vreme, možeg ga upotrebiti za ovaj duhovni rad. Ne samo da će ti
(svete) reči otkriti svoje tajne, već će ti i priroda govoriti svojim jezikom.
Cveće, ptice, dostojanstveni izlazak i zalazak Sunca, bezbrojna vojska zvezda,
preteći grom i nežni prolećni povetarac postaju »živi«. Uronićeš u smisao sveta
i postaćeš jedno s njegovom biti. Proživljavaćeš SAMOG SEBE U SVIM STVORENJIMA,
i proširićeš krug svojih osećaja u bezgraničnost. Zar nije divno, uskrsnuti u
takvoj punoći života, u takvom bogatstvu?
I tvoja
okolina će biti osvetljena svetlošću u tebi. U svakom čoveku upoznaćeš
blještavu snagu duhovnog života, koja deluje nevidljivo, sve oplemenjuje i
uzdiže. Ti se razvijaj poput cveta, koji se otvara u čežnji za svetlošću.
Zlatni zraci te svetlosti ispunjavaju njegovu krunicu i daruju mu svoju lepotu
i životnu svežinu. Rasti i ti tako, i skljupljaj zlatne iskre na svom životnom
putu. Te iskre hrane svetu vatru u tebi, koja kada se rasplamsa, zagrejaće te i
povući sobom u visine čistim oduševljenjem. Onda ćeš slaviti taj sveti dan u
kome si našao zlatnu stazu. Ne
napuštaj je, već pođi njom nepokolebljivom istrajnošću do njenog kraja.
(Još nešto...) Između svakog ponavljanja
(svetih reči) neka bude pauza duboke tišine, i pokušaj da osetiš snagu koja se
nalazi u toj reči.
U početku,
može ti se desiti da češ dugo čekati dok osetiš duhovni uticaj tvoje »formule«,
a kasnije češ se diviti snazi koja menja život tom jednostavnom vežbom i
radovaćeš se tom unutrašnjem rastu i procvatu.
Na ovaj način
tvoj život dobija toplinu i on postaje, iz dana u dan, sve snažniji i bogatiji
u izvoru tvog mira, snage i radosti. Dosade će nestati, jer ti stvaraš svuda
gde se nađeš, na ulici, u kući, kolima, autobusu, kulturne vrednosti u obliku
nevidljivih, ali uticajnih svetlosnih snaga, koje bogate ćud sveta i
ispunjavaju ga suncem. A ti sam postaješ izvor ovih snaga u svetu
i reka blagoslova za mnoge.
Toga radi, iskoristi život, uskladi se
sa najdubljim tonovima svoje duše, oslobodi se svoje niže prirode i vrati se u
napuštenu »domovinu«, u raj svoje duše.
Nebeski Božanski duh će tražiti tvoju blizinu i vodiće te tiho svojim
nežnim rukama...
