Molitva je umetnost nad umetnostima (prepodobni Jovan Lestvičnik).

                     Posebna sredstva za usvajanje Isusove molitve

          »GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BOŽJI, POMILUJ ME  (GREŠNOG).«

          U  "DOBROTOLJUBLJU" nalazimo tri pomoćna sredstva za Isusovu molitvu:

1.     Često prizivanje imena Isusa Hrista,

2.     Unutrašnju pažnju pri samom prizivanju,

3.     Sabiranje uma u unutrašnjosti srca.

                   

Ova tri pomoćna sredstva su naročito pogodna da u našem srcu ožive izvor duhovne molitve i da u nama otkriju Carstvo Božije. Stoga se oni obeležavaju kao tri ključa za ovo sveto delo.

          O čestom prizivanju imena Božijeg

Da bi se nešto dobro uradilo, neophodno je da se što češće i više upražnjava. Delatnost koju često obavljamo, najzad postaje naša unutrašnja sposobnost. Kroz često ponavljanje ljudska priroda može da se navikne na jedno određeno stanje duše. »Ponavljanje proizvodi navike i preobraća ih u našu prirodu« (prepodobni Isihije). Prema posmatranju iskusnih otaca, to važi i za molitvu: čovek koji teži unutrašnjoj srdačnoj molitvi priziva ime Gospodnje što je moguće češće: »Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me (grešnog)« .

Ova molitva vremenom može da postane oplemenjena sabranošću i srdačnom toplinom. Stoga, ne treba da se podajemo iskušenju ukoliko na početku, dok molitvu govorimo samo jezikom, misli lutaju i lenjost pritiska. Ponavljaj molitvu čim nađeš vremena za nju. Da bi sebe što jače navikao na neprestanu molitvu, odluči se da je i danju i noću, u određeno vreme ili u  određenom broju (više stotina ili hiljadu puta) izgovaraš. To čini polako, jasno i razumljivo. Posle izvesnog vremena, ti ćeš se u tolikoj meri navići na nju da ćeš uvek i kod svakog posla da pominješ ime Božije u svojoj unutrašnjosti (prepodobni Kalist i Ignjatije).

U početku se ovo ponavljanje reči obično vrši sa mukom i bez raspoloženja. Ukoliko se, međutim, pomoću blagodati suprotstavimo svojim strastima, molitva će vremenom postati lakša i draža. Pri tome treba da se svestano trudimo da naš um pažljivo saberemo (i usmerimo) na sam tok reči. Ako, pak, misli skrenu na nešto drugo, treba ih uporno sabirati i »zaključavati« u reči molitve. Um se teško sabira, i to ne kad mi hoćemo, nego kad zadobijemo smirenje i Bog nam podari sabranost (starac Agaton Vaalamski). Ovaj dar ne određuje ni vreme ni količina naših molitava, već samo Božija milost.

Često prizivanje imena Hristovog čini predvorje moljenja. Ono je početnicima neophodno kao prva stepenica, a od koristi je svima koji još nisu vični u sabiranju i obdelavanju sopstvenog srca.

O unutrašnjoj pažnji i toplini srca

          »Unutrašnja pažnja počiva na nepodeljenoj sabranosti uma pred Bogom i na odricanju od svih drugih predstava.« (monah Nikifor).

          Pažljiva usna molitva postaje umna ukoliko se molimo umom u srcu. Po meri naše revnosti i smirenog truda, Bog nam kao prvi dar poklanja nepodeljenu pažnju u molitvi. Ova blagodatna pažnja je stalna, dok je naše sopstveno sabiranje samo povremeno i s mukom održivo (starac Agapije Vaalamski).

          Pažnja je za pravu molitvu isto tako neophodna kao fitilj za svetlo. Potrudi se da zadobiješ pažnju. Za njom sledi molitva više nego za ičim drugim (prepodobni Kalist i Ignjatije).

          Da bi se sabrao na sadržaj molitve, um mora da se uvede u srce. Jer, u glavi, gde se misli jedna preko druge premeću, on ne može da se sabere. Kome to teško pada, neka se pažljivo usredsređuje na smisao molitve: to otvara srce. Čim pažnja prodre u srce, kao u jednoj žiži se grupišu sve duševne snage. Ta sabranost u srcu odmah izaziva prijatan osećaj koji čini početak unutrašnje topline prema Bogu. Ta toplina sada privlači pažnju. Tako se pažnja u početku stvara u srcu naporom volje, kako bi u njemu proizvela toplinu. Potom, ona, uz pomoć te toplote,  bez napora boravi u srcu. Obe se one naizmenično podstiču. Isto važi i u suprotnom: popuštanje u pažnji  rashlađuje toplinu, a popuštanje u toplini slabi pažnju (sveti Teofan Zatvornik). 

          Sabiranje uma u unutrašnjost srca

          U vreme molitve neka um prebiva u srcu, neka se unutra kreće i neka se iz dubine srca moli Bogu. U tome leži sve. (sveti Teofan Zatvornik)

          Ako hočeš da učiš kako se umom ulazi u srce i boravi u njemu, treba da znaš da se kao preduslov zahteva tvoja potpuna poslušnost zapovestima Hristovim i uputstvima tvog duhovnog oca. Pre svega, moraš da ispuniš tri uslova: da umreš za svaku brigu, da imaš čistu Savest i da stremiš potpunom bestrašću. Šta to znači?

          Umreti za brigu, znači biti slobodan od svakog meteža. Poveri se Božjoj ruci, ne samo u izlišnim i prolaznim stvarima, nego i u duhovnim dobrima.

          Imaj pred Bogom, ljudima i stvarima čistu Savest, tako da te više ni u čemu ne osuđuje. Imati čistu Savest pred Bogom znači – ne činiti ništa što Mu nije po volji. Imati čistu Savest pred ljudima znači – želeti im svako dobro kao i sebi samom, i ništa im ne činiti što samom sebi ne želimo. Imati dobru Savest prema stvarima znači upotrebljavati ih na odgovarajući način i ne zloupotrebljavati ih (tj. jelo, piće, odelo, novac, sav posed i dr.). Ukratko, sve moraš da činiš pred okom Božijim, tako da te tvoja Savest više ni u čemu ne osuđuje. Desi li se nešto protiv tvoje volje kako ne treba, moraš se ispovedati pred Bogom i pokajati se.

          Vežbaj se u bestrašću tako da te misli ne vuku strasno ni prema kakvoj zemaljskoj stvari.

          Obrati pažnju na ono što ću ti reći u vezi sa telom i savet ne smatraj beznačajnim. Jer, poznato je da je naš duhovni život usko povezan sa životom našeg tela. I kao što duh deluje na telo, tako i telo utiče na duh. Pri molitvi je dobro da telo bude spokojno i sabrano, a um upravljen na srce. Takvo držanje tela pri snažnom mišićnom stroju deluje podsticajno na duh. Raslabljenost udova slabi i duh. Takođe, i sabiranje u srcu ima svoj odraz. Sabiranjem uma na određene delove tela menja se telesni osećaj, a time i karakter molitve. Ovde je bitno da se um sabere na mestu srca, a ne stomaka, kako bi se izbegli neželjeni pokreti.

          Pomoćna sredstva kod udubljivanja u sebe

          Imaj u vidu da su silazak uma, pomoću disanja u srce, kao i mirno polumračno mesto, samo pomoćna sredstva. Suština stvari leži u nepodeljenom, čistom i sabranom prizivanju Gospoda u srcu sa verom. (prepodobni Isihije Jerusalimski)

          Ako hoćeš da stražariš razumom u svom srcu, neometan od maštarija, potrudi se da Isusovu molitvu povežeš sa disanjem.

          Delatnu, umno-srdačnu molitvu upražnjavaj na sledeći način:

U jednom tihom, usamljenom, polumračnom mestu sedi na nisko sedište, saberi svoj um, vodi ga iz glave dole u srce, i drži ga u njemu. Nagni glavu prema grudima, zategni unekoliko grudne mišiće, a takođe, mišiće vrata i ramena, izgovaraj često i strpljivo, sa pažnjom i osećanjem srca:  

GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BOŽIJI, POMILUJ ME (GREŠNOG).

Pri tome diši usporeno. To pomaže sabiranju misli. Ako počnu da se bliže (umne) predstave, nemoj im posvećivati pažnju, čak i ako budu izgledale dobre i korisne. Zatvori um u srce, ponavljaj molitvu i sve maštarije razgoni imenom Božijim. Moli se istrajno i sa strpljenjem i ne posustaj radi teškoća,  bolova i napetosti uma. Podnesi sve sa strpljenjem i moli se dalje.

Ako si time iscrpljen, te u telu i srcu osećaš bolove od napregnutosti molitve, ustani, pevaj, čitaj, molitveno razmišljaj, ili se daj na telesni rad. Kad se oporaviš, opet se vrati srdačnoj molitvi. Tamo uvek upravljaj svoj duh i svoju dušu.

Pokušaj i sledeće: saberi svoj um u grudi (iznad srca), gde su naša razumska snaga i Savest. Isključi iz uma svaku drugu sadržinu i ostavi Isusovu molitvu da se stalno u unutrašnjosti pokreće. Ako budeš jedno vreme tako činio, bez sumnje će ti se otvoriti vrata srca. A kad stekneš blagodatnu pažnju, približiće ti se ceo niz vrlina: MIR, LJUBAV I RADOST. (Nikifor Posnik)

Evo i nekoliko saveta duhovnih otaca o čudesnoj molitvi Božanskoj Majci, Bogorodici.

          Evo te molitve:

                                 

          »BOGORODICE DEVO, RADUJ SE BLAGODATNA MARIJO, GOSPOD JE S TOBOM, BLAGOSLOVENA SI TI MEĐU ŽENAMA, I BLAGOSLOVEN JE PLOD UTROBE TVOJE, JER SI RODILA SPASITELJA DUŠA NAŠIH.«

          Izgovaranje ove molitve nekada je bilo odomaćeno u našem narodu.

          Svakodnevno izgovaranje molitve »Bogorodice Devo« iz zaborava je otrgnuo Sveti Serafim Sarovski, a preporučuju je i mnogi veliki duhovnici. Sveti oci su preporučivali da se svaki dan obraćamo ovom molitvom, i to određeni broj puta, jer pročišćava um, telo i dušu.

          Ruski starac Zosim je gajio posebnu ljubav prema Bogorodici i ponašao se kao da uvek stoji pred Njom. On je savetovao da se obraćamo Njoj u svakoj prilici, kao Majci svojoj, i da od Nje tražimo blagoslov za svako svoje delo.

          »Ništa ne počinjite, čeda moja, bez blagoslova Carice Nebeske. A kada završite delo za koje ste tražili blagoslov, zablagodarite Njoj, brzoj pomoćnici u svim dobrim delima.«

          Starac je smatrao neophodnim da pali kandilo pred ikonom Majke Božje. Ako je neko bio bolestan, starac ga je pomazivao uljem iz kandila, koje je gorelo pred čudotvornom ikonom Majke Božje, i ovo je donosilo iscelenje duše i tela oboleloga. Starac je imao dve čudotvorne ikone Carice Nebeske u svojoj ćeliji, Bogorodice Vladimirske i Bogorodice Kazanske. Mnoga čudesa su se događala pred ovim ikonama i mnogi su bolesnici pred njima bili isceljeni. On je preporučivao da se svakog dana izgovara molitva »Bogorodice Devo«, po sto pedeset puta. Smatra se da je Majka Božja dala ovo pravilo, ali da se to davno zanemarilo.  

          Sveti Serafim Sarovski je još pre toga preporučivao ovo zlatno pravilo. U ćeliji ovog svetitelja pronađena je neobična knjižica sa opisima čuda koja su se događala ljudima koji su se držali ovog molitvenog pravila.

          Ruski monarh Danilo Gurmanovski piše: »Mi pravoslavni smo zanemarili ovo pravilo, a sveti Serafim Sarovski nas je podsetio na njega. Ono je ustrojeno od Presvete Vladičice naše još negde u osmom veku i čitav jedan dugi vremenski period držali su ga se gotovo svi hrišćani.

          Imam u ruci malu rukopisnu knjigu iz kelije svetog Stefana u koju su upisana mnoga čuda, koja su se dogodila kao plod ove molitve.

          Ako ti bude teško da 150 puta dnevno izgovoriš reči ove molitve, ti u početku učini to samo 50 puta, ali u tom slučaju posle svakih 10 molitava »Bogorodice Devo« izgovori jednom »Oče naš.«

          Da znaš, svaki čovek koji je po savetu Svetog Serafima držao ovo sveto pravilo, ostao mu je zahvalan čitavog svog života.«

          "Razdajte blagodatne darove Duha Svetoga onima koji Ga nemaju, kao što upaljena sveća može, ne umanjujući svoj plamen, paliti druge sveće da bi i na drugim mestima svetlilo. Pa kad je tako u materijalnom svetu i s plamenom sveće, koliko je to tek više s blagodatnim ognjem Svetog Duha Božjeg? Zemaljsko bogatstvo smanjuje se razdavanjem. Bogatstvo nebesko blagodati Božje, što se više razdaje, to se više umnožava u onome ko ga razdaje. Zbog toga je Gospod i rekao ženi Samarjanki (po Jovanu 4,14): »Koji pije od vode koju ću mu Ja dati biće u svemu izvor vode koja teče u život večni.«  (Sveti Serafim Sarovski)